Dizajnerski satovi od masivnog drveta i epoksidne smole u luksuznim radnjama koštaju i do 400 evra. Materijal za vaš primerak, ako znate gde da kopate, košta manje od 60 evra. Ostatak cene je vaše strpljenje, mirna ruka i znanje koje vam ovde dajem besplatno, pod uslovom da ste spremni da uprljate ruke i ne spalite motor svoje ekscentar brusilice. Vaš zid zaslužuje nešto bolje od plastike iz uvoza.
Selekcija daske: Izbegnite ‘živ’ materijal koji će pući
Da biste napravili sat koji se neće iskriviti nakon prve grejne sezone, daska mora biti mrtva. Pod tim podrazumevam vlažnost ispod 10%. Ako daska koju ste našli u starom štaglju ‘miriše’ na vlagu ili je teška kao olovo, ostavite je. Takvo drvo će raditi, savijati se i na kraju odvojiti od epoksida, ostavljajući vas sa skupim komadom otpada. Potražite hrast, orah ili maslinu. Orah je najbolji za početnike jer je stabilan i ima tu tamnu, duboku teksturu koja savršeno kontrastira sa smolom. Sirova daska mora biti ravna. Ako je kriva kao gudalo, provešćete sate ‘ravnajući’ je rendetom dok ne ostanete bez daha. Pre nego što počnete, proverite alat. Kvalitetna bušilica i oštra dleta su osnova svakog majstora.
Izrada kalupa: Zašto je silikon vaš najbolji (i najskuplji) prijatelj
Kalup je mesto gde 90% hobista napravi katastrofalan propust. Smola je lukava; ona će naći i najmanju rupu u vašem kalupu i iscureti na pod radionice pre nego što stignete da kažete ‘unikat’. Koristite medijapan (MDF) za bazu i stranice kalupa. Ali, epoksid se lepi za sve, pa kalup morate obložiti specijalnom trakom od polipropilena ili ga debelo namazati voskom za odvajanje. Ne štedite na silikonu. Svaku ivicu kalupa spolja zatvorite debelim slojem sanitarnog silikona. Sačekajte da se potpuno osuši. Smola je tečna kao voda pre nego što počne da želira; tretirajte kalup kao da pravite akvarijum. 
Epoksidna hemija: Zašto vaš sat ostaje lepljiv?
Odnos mešanja smole i učvršćivača nije predlog—to je zakon. Ako piše 2:1 po težini, koristite preciznu digitalnu vagu, a ne merne posude. Mešajte polako. Ako mutite kao da pravite šlag, zarobićete milione sitnih mehurića vazduha koje kasnije nećete moći da izvučete ni brenerom. Smola mora biti bistra kao suza pre izlivanja.
WARNING: Epoksidna smola u tečnom stanju je iritant. Radite u provetrenoj prostoriji i obavezno koristite nitrilne rukavice. Ako vam smola dospe na kožu, ne perite je razređivačem—to samo gura hemikalije dublje u pore. Koristite sapun i toplu vodu.
Anatomija katastrofe: Kada se smola pregreje i ‘proključa’
Postoji fenomen koji se zove egzotermna reakcija. Ako sipate previše smole odjednom u dubok kalup, ona će početi da stvara sopstvenu toplotu. Rezultat? Dim, neprijatan miris i smola koja puca iznutra. Imao sam klijenta koji je pokušao da izlije 5cm dubine odjednom sa smolom namenjenom za tanke premaze. Kalup se toliko ugrejao da je MDF počeo da se krivi. Sipajte u slojevima ako niste sigurni u specifikaciju smole. Strpljenje je ključ.
Nauka iza vezivanja: Zašto epoksid drži?
Zašto ovo radi? Epoksidna smola nije samo lepak; to je termoreaktivni polimer. Kada pomešate dve komponente, stvaraju se unakrsne veze između lanaca molekula (cross-linking). Ova reakcija stvara strukturu koja je mehanički jača od samog drveta. Da bi veza bila savršena, ivice daske moraju biti očišćene od kore i svih trulih delova. Kora je ‘vazdušni džep’ koji čeka da uništi vaš projekat. Iščupajte je dletom, ostružite čeličnom četkom i usisajte svu prašinu.
Brušenje do ogledala: Od 80 do 3000 granulacije bez prečica
Ovde DIY projekat postaje test volje. Brušenje epoksida je prljav, bučan i dosadan posao. Počećete sa granulacijom 80 da biste izravnali prelaze između drveta i smole. Miris sprženog hrasta i prašina od smole će ispuniti radionicu. Koristite masku. Nemojte preskakati brojeve. Ako sa 120 skočite na 400, videćete ogrebotine od 120 čim nanesete finiš. To će vas proganjati svaki put kad pogledate u sat. Svaki krug brušenja mora da ‘pojede’ tragove prethodnog. Tek na granulaciji 1000 počećete da vidite onaj čuveni sjaj smole. Ne odustajte. Vaša ruka će utrnuti od vibracija brusilice. To je normalno. Ostaci drveta od ovog projekta mogu poslužiti za male police, ništa ne bacajte.
Koji mehanizam odabrati za težak sat?
Obični plastični mehanizmi sa pijace neće izdržati težinu metalnih kazaljki ako pravite veliki sat. Potražite ‘High Torque’ mehanizme. Oni imaju jače zupčanike koji mogu da pomeraju kazaljke duže od 15cm bez kašnjenja.
Finiširanje: Ulje ili lak?
Za unikatne satove, preporučujem tvrdo ulje-vosak. Lak stvara plastični film koji sakriva teksturu drveta pod prstima. Ulje prodire duboko, ističe ‘šare’ oraha i daje satu onaj bogati, zanatski izgled. Slather (namažite debelo) prvi sloj, sačekajte 20 minuta, pa obrišite višak čistom krpom. Smola će ‘prodisati’ i postati providna kao staklo. Ako ste sve uradili kako treba, ivice gde se drvo spaja sa smolom biće flush-mounted (potpuno ravne), bez ijedne pukotine.
Code Check: Bezbednost i trajnost
Iako ovo nije električarski posao, važno je napomenuti da mehanizam sata mora biti lako dostupan za zamenu baterije. Nemojte ga ‘zabetonirati’ smolom. Izbušite rupu od 8mm ili 10mm precizno u centru. Ako promašite centar, sat će estetski propasti, ma koliko smola bila lepa. Koristite forstner burgiju za čisto bušenje rupa većeg prečnika. Kao što kažu stari majstori: tri puta meri, jednom buši. Ovaj sat će vas nadživeti ako ste koristili suvo drvo. Ne stavljajte ga direktno iznad radijatora; ekstremne promene temperature su neprijatelj svakog masiva. Uživajte u svom remek-delu.
