Zaboravite sve što su vas učili o truljenju hrane
Mislite da je kompostiranje rezervisano za ljude sa velikim dvorištima i gomilom lišća? Lažu vas. Ako mislite da će vam stan smrdeti na deponiju čim bacite prvu koru od banane u kantu, niste u pravu. Prava istina je da standardno kompostiranje u stanu ne funkcioniše jer je to aerobni proces koji zahteva kiseonik i prostor. Ali, bokashi? To je sasvim druga zver. To nije truljenje, to je fermentacija. Vi zapravo kiselite svoje ostatke hrane kao što baka kiseli kupus. Vaša kuhinja neće smrdeti na trulež, već će imati blago kiselkast miris, sličan jabukovom sirćetu. Ako ne možete da podnesete taj miris, verovatno niste spremni za pravi DIY, ali ako želite besplatno đubrivo za vašu vertikalnu baštu na terasi, čitajte dalje. Do kraja ovog vodiča znaćete tačno kako da ukrotite mikrobe, uštedite 50 evra na kupovnim kantama i prestanete da izbacujete organski otpad u kontejner koji ionako niko ne reciklira.
Zašto bokashi nije truljenje (Nauka o mikro-vojsci)
Pre nego što gurnete ruke u otpatke, morate razumeti fiziku ovog procesa. Bokashi sistem se oslanja na EM (efektivne mikroorganizme). Ovi momci su anaerobni – što znači da mrze kiseonik. Kada hranu sabijete u kantu i pospete mekinjama, vi pokrećete hemijski proces gde laktobacili pretvaraju šećere u mlečnu kiselinu. Ta kiselina sprečava razvoj patogena koji uzrokuju smrad. Zamislite to kao konzerviranje otpada. Čak i ako planirate pametna rešenja za baštu, bokashi je osnova jer on ne uništava nutrijente toplotom kao obične kompostne gomile, već ih čuva u obliku koji biljke obožavaju. 
Zašto pH vrednost određuje vaš uspeh?
Kada proces krene, pH vrednost unutar kante mora pasti ispod 4.0. To je kisela sredina u kojoj ništa loše ne može da preživi. Ako osetite miris pokvarenih jaja ili amonijaka, vaša vojska je izgubila rat. To se dešava ako u kantu uđe previše vazduha ili ako niste iscedili tečnost. Tečnost je nusproizvod fermentacije i ako ona sedi na dnu, počeće da se kvari. Jednostavno je.
Anatomija bokashi kante: Ne kupujte ono što možete sklopiti
Možete otići u prodavnicu i platiti 6.000 dinara za fensi plastičnu kantu sa slavinom, ali ja vam kažem – nemojte. Pravi majstor zna da su to samo dve kante od polipropilena (PP) naslagane jedna u drugu. Potrebne su vam dve kante od 10 ili 20 litara koje možete nabaviti u lokalnoj pekari ili restoranu (obično u njima drže sir ili džem). Operite ih dobro dok ne nestane miris hrane. Na dnu gornje kante izbušite 20-30 rupa burgijom od 5mm. To je ključno. Tečnost mora da curi u donju kantu. Ako nemate burgiju, pazite da ne polomite plastiku. Pogledajte savet kako ne pregrejati alat, iako je ovde reč o plastici, princip strpljenja je isti. Donja kanta služi kao rezervoar. Ako želite da budete pro, ugradite malu plastičnu slavinu na dno donje kante. To će vam olakšati ispuštanje ‘bokashi čaja’ svaka dva-tri dana.
Protokol punjenja: Redosled koji spasava nos
Punjenje kante nije samo bacanje otpadaka. To je ritual. Prvo, na dno sa rupama pospite tanak sloj bokashi mekinja. Zatim dodajte otpatke isečene na komade ne veće od 3-4 centimetra. Što su komadi manji, fermentacija je brža.Zlatno pravilo: Sabijanje. Koristite staru gnječilicu za krompir ili običnu ciglu umotanu u najlon da istisnete sav vazduh iz sloja hrane. Vazduh je vaš neprijatelj broj jedan. Nakon svakog sloja od 5cm hrane, pospite šaku mekinja. Kada završite, pokrijte sve jednim starim tanjirom ili parčetom najlona pre nego što zatvorite poklopac. To stvara dodatnu barijeru protiv kiseonika.
Šta sme, a šta nikako ne sme unutra?
Bokashi je moćan, ali nije magija. Možete ubacivati citruse, luk, pa čak i manje količine mesa i mlečnih proizvoda, što je u običnom kompostu smrtni greh. Ali, nikada ne ubacujte kosti, velike količine ulja ili tečnosti (poput supe). Takođe, ako je hrana već buđava zelenom ili crnom buđi – baci je u smeće. Nama treba samo ‘čista’ hrana za fermentaciju.
Anatomija neuspeha: Kako sam uništio prvu turu
Moj prvi pokušaj je završio tako što sam morao da bacim celu kantu i ribam terasu satima. Greška? Nisam ispuštao tečnost pet dana. Ta tečnost, iako je vrhunsko đubrivo kada se razblaži 1:100, postaje toksična ako stoji u kanti bez kiseonika predugo. Počne da se razvija crna sluz. Ako vidite crnu sluz, proces je gotov. Sve bacite, kantu dezinfikujte sirćetom i počnite ispočetka. Još jedan pro-savet: ako vam se pojavi bela, pahuljasta buđ na vrhu – to je dobro! To su kvasci i gljivice koje rade svoj posao. Nemojte paničiti.
Scavenger strategija: Kako do besplatnih mekinja
Mekinje su jedini stalni trošak. Ali, možete ih napraviti sami. Potrebne su vam pšenične mekinje, voda, melasa i EM-1 rastvor. Pomešajte, ostavite u hermetički zatvorenoj kesi na tamnom mestu dve nedelje i osušite. Ako vam je to previše posla, potražite lokalne grupe za razmenu – često ljudi koji se bave permakulturom prodaju mekinje za par stotina dinara. Uvek možete koristiti i prirodna sredstva za čišćenje da neutrališete kantu nakon pražnjenja, ali EM mikrobi će sami odraditi većinu posla oko mirisa.
Gde sa ‘pre-kompostom’ nakon dve nedelje?
Kada se kanta napuni, ostavite je zatvorenu još 14 dana. Nakon toga, sadržaj neće izgledati kao zemlja. Izgledaće skoro isto kao kad ste ga ubacili, ali će biti mekan i kiselkast. To je ‘pre-kompost’. Sada ga morate zakopati. Ako imate baštu, iskopajte rupu i zatrpajte ga. U stanu, koristite ‘soil factory’ – veliku kutiju sa starom zemljom. Pomešajte bokashi sa zemljom u odnosu 1:2, pokrijte slojem čiste zemlje i za 4 nedelje imaćete najcrnju, najplodniju zemlju koju ste ikada videli. Vaše cveće će rasti kao ludo. Samo pazite na pH – zemlja će prvih deset dana biti previše kisela za direktnu sadnju. Budite strpljivi. Vaš trud će se isplatiti svakim novim listom u vašem stanu.
