Stolar u salonu nameštaja će vam za običnu policu od punog drveta tražiti 150 evra. Materijal u stovarištu košta jedva 1.500 dinara. Ta razlika od 13.000 dinara je porez na vašu lenjost ili strah od cirkulara. Ako znate da držite metar i ne plašite se mirisa borovine, ova polica će biti gotova pre nego što se kafa ohladi. Vi zaslužujete hodnik koji ne liči na deponiju obuće, a vaš novčanik zaslužuje da taj novac ostane u džepu. Zaboravite na uputstva iz robnih kuća koja zahtevaju tri inženjera; ovde pričamo o sirovoj snazi letvica i par šrafova.
Zašto jelovina? Izbor materijala koji prašta greške
Izbegavajte MDF ili ivericu. To je smeće koje se naduva čim prva mokra čizama dotakne površinu. Tražite obične jelove ili smrekove letvice dimenzija 20x40mm. Osetite drvo pod rukom; treba da bude suvo, a ne lepljivo od smole. Miris sveže sečene borovine je jedini parfem koji vam treba u radionici. Ali, pazite se čvorova. Čvor na mestu gde ide šraf znači da će drvo pući. Prosto. Nemojte kupovati najskuplje letvice u ‘uradi sam’ prodavnicama; idite direktno na lokalno stovarište i tražite ‘otpadne’ komade od 2 metra. Proći ćete duplo jeftinije.
Da li je drvo dovoljno suvo?
Brzi test: Prislonite letvicu uz obraz. Ako je hladna i deluje ‘teško’, vlažna je. Bežite od toga. Vlažno drvo će se iskriviti u vašem toplom hodniku za tri dana. Polica će ličiti na perecu. Tražite ono koje ‘zvoni’ kad ga kucnete o beton.
Zašto vam treba burgija od 3mm (A ne samo šrafciger)
Najveća greška koju ćete napraviti je da pokušate da uvrnete šraf direktno u letvicu bez pre-bušenja. Drvo će zacvileti, a onda će pući uzduž. Katastrofa. Koristite burgiju od 3mm za šrafove od 4mm. To stvara prostor za telo šrafa, dok navoji ‘grizu’ zdravo drvo. Osetite onaj otpor dok burgija ulazi u meko drvo – to je zvuk kontrole. Ako osetite miris paljevine, burgija vam je tupa. Bacite je. Život je prekratak za tupe alate.
Koji šrafovi su najbolji za meko drvo?
Koristite žute ‘torx’ šrafove ako možete. Oni ne proklizavaju kao obični ‘krstaši’. Jednom kad osetite kako torx glava ‘zaključa’ bit, nikada se nećete vratiti na staro.
Plan sečenja: Dva sata počinju sada
Za policu sa tri nivoa treba vam: 4 dugačke letvice od 80cm (nogari) i 12 poprečnih letvica od 60cm (nosači za cipele). Koristite ručnu testeru ako želite trening, ali potezni ger je zakon za brzinu. Rez mora biti pod 90 stepeni. Ako promašite ugao, polica će ‘igrati’ na podu hodnika kao pijana. Išmirglajte ivice granulacijom 120. Ne preterujte, nije ovo klavir, ali ne želite trn u prstu svaki put kad uzimate patike. 
UPOZORENJE: Nikada ne secite letvice kraće od 15cm na poteznom geru bez stege. Sila rotacije može da vam povuče ruku ka sečivu brže nego što trepnete. Gubitak prsta nije vredan police za cipele.
Zašto PVA lepak pravi razliku između majstora i amatera
Mnogi misle da šraf drži sve. Greška. Šraf je tu samo dok se lepak ne osuši. Zašto ovo radi? Drvo se sastoji od celuloznih vlakana. PVA lepak prodire u te pore i stvara hemijsku vezu koja je jača od samog lignina u drvetu. Kada se lepak osuši, dve letvice postaju jedan komad. Ako pokušate da ih razdvojite, pre će pući drvo pored spoja nego sam lepak. Slather (namažite) lepak na svaki spoj, ali nemojte da pliva. Višak obrišite vlažnom krpom odmah. Ako se osuši, taj ‘gunk’ (skorena masa) će sprečiti farbu ili ulje da uđu u drvo.
Anatomija jednog zeznuta: Pucanje letvice na kraju
Desiće vam se. Uvrćete poslednji šraf i – KRAK. Letvica je pukla na samom kraju jer ste bili preblizu ivici. Šest meseci kasnije, taj spoj će se rasklatiti, a polica će početi da škripi svakog jutra. Rešenje? Uvek bušite rupu bar 2cm od ivice letvice. Ako baš morate bliže, koristite tanku burgiju i uvrćite šraf polako, bez silovanja.
Sklapanje: Prvo ramovi, onda prečke
Napravite dva ‘merdevina’ rama. To su vaši bokovi. Izmerite razmak između polica – 25cm je idealno za duboke čizme, 15cm za patike. Budite precizni. Ako jedna strana pobegne za 2mm, cela polica će biti nakrivljena. Koristite vinklo (ugaonik). And nemojte mu verovati na reč; proverte ga dva puta. Kada imate dva boka, povežite ih horizontalnim letvicama. Stegnite stegama pre šrafljenja. Ako nemate stege, koristite kolena, težinu tela, šta god – samo neka spoj bude flush (poravnat).
Finiš koji ne smrdi na hemiju
Zaboravite lakove visokog sjaja. Izgledaju jeftino i ljušte se. Uzmite obično laneno ulje ili vosak za drvo. Utrljajte ga krpom. Drvo će ‘popiti’ ulje i dobiti onu duboku, toplu boju. Osetite pod prstima tu teksturu. Ako kapne voda sa mokre cipele, samo će skliznuti. Obnavljajte ovo jednom godišnje i polica će trajati decenijama. Možda vam dosadi, ali se raspasti neće.
Da li moram da tiplujem policu za zid?
Ako imate malu decu koja vole da se penju na sve što vide – DA. Jedan ‘L’ profil i jedan tipl u zid sprečavaju da se 10 pari cipela i polica sruše na nekoga. Bolje sprečiti nego sanirati čvorugu.
Zaključak: Trijumf nad prodavnicama nameštaja
Dva sata su prošla. Vaš hodnik miriše na borovinu, alat je spakovan, a cipele su konačno u redu. Potrošili ste manje nego na jednu porodičnu picu, a dobili ste komad nameštaja koji ima karakter. DIY nije samo štednja; to je dokaz da niste zaboravili da koristite sopstvene ruke. Sledeći put kad vidite policu u salonu, samo se nasmejte. Vi znate bolje.
