Zaboravite na skupe grejalice i astronomske račune za struju
Zima u garaži obično znači ili smrzavanje prstiju dok držite ključ 13, ili plaćanje 150 evra mesečno za uljni radijator koji jedva dogura do 10 stepeni. Vi bacate energiju svakog dana. Tačnije, bacate aluminijum u reciklažu, a sunce vam besplatno udara u krov. Ako imate 200 praznih limenki piva ili soka, par tabli staklene vune i volju da se posečete na oštre ivice barem jednom, možete podići temperaturu u radionici za 15 stepeni bez ijednog potrošenog kilovata. Ovaj projekat nije estetsko remek-delo za dnevnu sobu; ovo je sirova inženjerska improvizacija koja koristi fiziku da bi vam bilo toplo. Do 150. reči ovog teksta shvatićete da vam treba samo bušilica, silikon otporan na toplotu i crni mat sprej. Sve ostalo je verovatno već u vašoj garaži ili u kanti za otpatke.
Zašto aluminijum, a ne plastika: Fizika iza svake limenke
Aluminijum ima toplotnu provodljivost od oko 205 W/(m·K). To je razlog zašto je limenka hladna čim je izvadite iz frižidera, ali i razlog zašto će postati vrela čim je sunce pogleda. Kada limenke poređate u niz, one formiraju cev kroz koju vazduh mora da prođe. Vazduh se unutra kovitla, udara o zidove i upija toplotu. Ako koristite plastične cevi, izolujete toplotu umesto da je provodite. Rezultat? Vaš sistem će biti samo skupa kutija sa toplim vazduhom koji nikada ne izađe napolje. Organizujte alat u garaži pre nego što počnete, jer će vam trebati čist prostor za slaganje ‘solarnih tunela’. Osetićete miris metala i onaj specifičan zvuk savijanja aluminijuma pod pritiskom. To je zvuk uštede.
Bušenje dna: Greška od 2 milimetra koja ubija protok
Najveća greška koju početnici prave je prosto prosecanje dna limenke. Ako napravite preveliku rupu, vazduh će samo proletećiti kroz cev bez zadržavanja i bez preuzimanja toplote. Ako je premala, ventilator će se mučiti i pregoreti. Idealna rupa se pravi stepenastom burgijom. Dno limenke mora biti otvoreno tako da se stvori ‘turbulator’ – mala ivica koja tera vazduh da se vrti u spiralu. Čućete oštar, metalni zvuk ‘klik’ kada burgija probije tanki zid. Ne koristite obične makaze za lim, zgužvaćete ivicu i nećete moći da ih zalepite. Svaka limenka mora da uđe u drugu savršeno flush-mounted. 
WARNING: Ivice sečenog aluminijuma su oštrije od skalpela. Jedan neoprezan pokret i poseći ćete tetivu na prstu. Koristite kožne rukavice, a ne one tanke baštenske. Ako krv kapne na unutrašnjost limenke, miris gvožđa će se osećati svaki put kada grejanje proradi.
Crna boja koja ne smrdi: Izbegnite toksični oblak
Kada ofarbate kolektor u crno, on upija 95% sunčevog zračenja. Ali, ako koristite najjeftiniji sprej za ograde, prva jača temperatura će pokrenuti hemijsku reakciju. Garaža će vam smrdeti na spaljenu plastiku danima, a ti gasovi su toksični. Potrebna vam je boja otporna na visoke temperature (heat-resistant paint), ona koja se koristi za auspuhe ili roštilje. Nanosite je u tankim slojevima. Slather-ovanje debelog sloja će samo stvoriti izolator i smanjiti efikasnost. Boja mora biti mat. Sjajna boja odbija svetlost, a nama treba da je zarobi. Osetićete hrapavost pod prstima kada se osuši – to je tekstura koja grabi fotone.
Da li kolektor radi i kada je oblačno?
Ne onako kako mislite. Kolektor radi na direktno zračenje. Čim se pojavi oblak, temperatura izlaznog vazduha pada za 20 stepeni u roku od tri minuta. Sunce je gorivo. Bez njega, ovo je samo kutija od drveta i smeća na vašem zidu.
Koji ventilator je najbolji za ovaj sistem?
Kompjuterski kuler od 12cm je dovoljan, ali tražite onaj sa visokim statičkim pritiskom. On mora da ‘gura’ vazduh kroz 15 metara krivudavih limenki. Ako uzmete najjeftiniji ‘silent’ model, vazduh će stajati u mestu i kolektor će se pregrejati dok se drvena konstrukcija ne iskrivi.
Anatomija promašaja: Zašto vaš sistem gubi toplotu noću
Mnogi naprave savršen kolektor, postave ga, i onda se čude zašto im je ujutru u garaži još hladnije. To se zove termosifon. Topao vazduh iz garaže noću ulazi u hladne limenke, hladi se i vraća unutra kao ledeni povetarac. Morate ugraditi nepovratnu klapnu (check valve) na ulaznoj cevi. Napravite je od parčeta lagane plastične folije. Ako to preskočite, vaš grejač postaje hladnjak čim sunce zađe. Kao što sređivanje vlažnog podruma zahteva izolaciju, tako i ovaj sistem traži zaptivanje. Koristite isključivo sanitarni silikon otporan na 150 stepeni. Običan silikon će postati krt i raspasti se za jednu sezonu. Gunk koji se stvori oko spojeva je znak da ste bili škrti na materijalu.
Fizika žaljenja: Šta se desi ako preskočite izolaciju kutije
Voda se širi za 9% kada se zaledi, ali drvo i aluminijum se šire i skupljaju na različitim frekvencijama. Ako kutiju kolektora ne izolujete staklenom vunom sa zadnje strane, toplota koju ste mukom sakupili će prosto preći na hladan zid garaže. To je čist gubitak. Zamislite da sipate vrelu kafu u papirnu čašu bez rukava – opeći ćete se, ali kafa će biti hladna za minut. Ista je priča i ovde. I spent 45 minutes wrestling sa tablama izolacije samo da bih bio siguran da nijedan džul toplote ne dodiruje zadnju ploču od šperploče. Nemojte biti lenji. Iščupajte taj stari stiropor ako nemate vunu, samo ga nemojte lepiti direktno na limenke jer će se istopiti.
Scavenger strategija: Gde naći materijale za nula dinara
Nemojte kupovati nove table pleksiglasa. Potražite na otpadima stare prozore sa duplim staklom. Staklo je teže, ali mnogo bolje drži toplotu i ne bledi na suncu kao jeftina plastika. Za ram koristite stare palete, ali ih dobro obrusite. Napravite radni sto od starih dasaka pa ćete videti koliko kvalitetno drvo može biti ako se skine gornji, sivi sloj. Moj komšija je bacio 50 limenki energetskog pića – iskoristio sam ih za unutrašnji red. Svaka je različita, ali funkcija je ista. Fizika ne mari za brend soka, samo za površinu koju sunce može da udari. Jam-ujte limenke jednu u drugu čvrsto, bez lufta. To je ključ uspeha.
