Profesionalna ugradnja dekinga ili keramike na terasi od 15 kvadrata koštaće vas minimum 500 evra samo za ruke, dok majstori „izmišljaju“ termine mesecima unapred. Materijal je još toliko. Ukupna cifra? Previše za nešto što možete uraditi sami dok vam se hladi pivo. Ako znate da koristite metar i niste potpuno posvađani sa sopstvenim rukama, ovaj projekat je gotov za četiri sata. Zaboravite na mešanje lepka, prašinu od sečenja pločica i haos koji traje nedeljama. Govorimo o drvenim klik-pločicama koje se sklapaju kao Lego kocke, ali traju godinama ako ne budete lenji pri pripremi podloge.
Beton ne laže: Zašto je nagib bitniji od estetike
Pre nego što potrčite u prodavnicu, izađite na terasu sa flašom vode. Prospite je. Ako voda stoji u mestu, imate problem koji nijedna pločica neće rešiti. Voda mora da otiče od zida zgrade. Drvo, čak i ono najkvalitetnije poput bagrema ili tikovine, ne sme da „pliva“ u bari. Osetićete taj miris truleži već sledećeg proleća ako to zanemarite. Prvi korak je čišćenje. Uzmite oštru četku i ostružite svu mahovinu i prljavštinu. Svaki kamičak koji ostane ispod plastične mreže pločice kasnije će „krckati“ pod nogama. To je zvuk koji izluđuje. Proverite usput i završne dodatke za vaš eksterijer kako biste znali koliku visinu praga smete da dohvatite.
Osećaj pod prstima mora biti čist beton, bez masnih mrlja. Ako je terasa bila zapuštena, operite je pod pritiskom i ostavite da se potpuno osuši. Mokra podloga je recept za buđ ispod vašeg novog poda.
Kletva bagrema: Materijalna nauka i zašto se drvo krivi
Zašto ovo radimo? Većina jeftinih pločica u tržnim centrima je od bagrema (Acacia). To je tvrdo drvo, puno tanina, ali ima jednu manu: „radi“ kao ludo na suncu. Drvo je sastavljeno od celuloznih vlakana koja upijaju vlagu. Kada sunce upekne u avgustu, ta vlaga izlazi, vlakna se skupljaju i vaša savršena pločica se pretvara u korito. Da biste to sprečili, svaku pločicu pre ugradnje premažite uljem za drvo. Ne štedite. Ulje ulazi u pore i zamenjuje vazduh, ne dozvoljavajući vlazi da uđe unutra. Ako želite da vidite kako funkcionišu slični kreativni DIY projekti, videćete da je zaštita materijala 90% posla.
Da li mi treba gumeni čekić?
Kratak odgovor: Da. Iako se pločice sklapaju rukom, nakon desetog kvadrata jagodice na prstima će vam brideti. Nežan udarac gumenim čekićem osigurava da je plastični mehanizam „kliknuo“ do kraja. Ako ostane milimetar lufta, cela linija će vam na kraju bežati za centimetar. A to se vidi iz aviona.
Anatomija propasti: Šta se desi kad zaboravite na dilataciju
Najveća greška koju možete napraviti je da pločice nabijete uz sam zid ili ogradu. Drvo mora da diše. Ostavite barem 5 do 8 milimetara prostora od ivice. Ako to ne uradite, prva jača kiša će naduti drvo, pločice će se sudariti i ceo pod će „iskočiti“ nagore kao grba na leđima. Popravka podrazumeva rasklapanje svega. Ne budite taj lik. Koristite plastične distancere ili jednostavno komadiće kartona koje ćete izvući kasnije. Usput, ako planirate i osveženje saksija akrilnim bojama, uradite to pre postavljanja poda da ne biste iskapali farbu po novom drvetu.
UPOZORENJE: Ako vaša terasa ima staru ogradu koja se klima, rešite to pre poda. Bušenje rupa za ankerisanje ograde kroz tek postavljene pločice je siguran način da ih polomite. Pad sa terase zbog loše ograde je gori od svake estetske greške.
Plan bitke: Korak po korak do novog poda
Počnite iz najvidljivijeg ugla, obično onog kod balkonskih vrata. To je vaša nulta tačka. Ako tamo pločica nije ravna, ceo pod će izgledati amaterski. Prvu pločicu postavite tako da ženski deo klik mehanizma gleda ka vama. Sledeću samo nacentrirajte i pritisnite dok ne čujete „cak“. To je najlepši zvuk na svetu. Ako naletite na stub ograde ili kriv zid, moraćete da sečete. Ne koristite običnu testeru, pokidaće vlakna drveta. Uzmite ubodnu testeru sa listom za fini rez drveta. Pogledajte savete za korišćenje ubodne testere bez krzanja pre nego što uništite pločicu od 5 evra.
Kada stignete do kraja, verovatno će vam ostati rupa od par centimetara. Tu nastupa kreativnost. Možete iskoristiti ukrasni šljunak ili rečni kamen da popunite te „mrtve“ zone. Izgleda luksuznije nego da sečete drvo na tanke trake koje će se ionako polomiti. Ako planirate da na ovaj pod stavite težak roštilj, proverite da li je podloga ispod pločica apsolutno ravna. Svako ljuljanje će vremenom oslabiti plastične kopče.
Koliko često moram da lakiram ovaj pod?
Nikada ne koristite lak. Lak puca. Koristite isključivo ulja (teak oil ili deck oil). Jednom godišnje, pred zimu, operite pod, pustite da se osuši i „nahranite“ ga uljem pomoću obične krpe. Drvo će upiti koliko mu treba, a ostatak obrišite. Ako to radite, pod će trajati deceniju. Ako ne, za dve godine ćete imati sive, ispucale daske koje izgledaju kao stari splav.
Skromni saveti starog majstora
Nemojte kupovati najjeftinije pločice u diskontima. Obično su od drveta koje nije dovoljno sušeno u komori (imalo je više od 15% vlage). Takvo drvo će se na vašoj terasi iskriviti brže nego što stignete da pozovete prijatelje na kafu. Tražite one sa debljom plastičnom mrežom odozdo; ona drži drvo dalje od vode koja teče po betonu. I zapamtite, ovaj projekat nije trka. Bolje da izgubite pola sata na merenje nego ceo dan na nerviranje. Vaša leđa će vas boleti večeras, ali svaki put kad izađete bosi na tu terasu, znaćete da ste to uradili bolje od bilo kog majstora koji bi vam uzeo pola plate.
